Аутори:
1. Mirjana Dejanović, Armenia

Апстракт:
Uvod P300 izazvani potencijal smatra se objektivnim pokazateljem nivoa kognitivnih mehanizama. Svoje mesto analiza ovog potencijala nalazi u izučavanju cerebralne asimetrije a time i motorne lateralizovanosti. Cilj rada Utvrditi da li postoji povezanost stepena lateralizovanosti ruku i vrednosti latence i amplitude P300 kognitivnog potencijala. Cilj istraživanja je usmeren na ispitivanje parametara KEP P300 kao jednog od mogućih indikatora funkcionalne asimetrije hemisfera mozga. Metod rada U istraživanje je uključeno 90 zdravih ispitanika starosne dobi od 20 do 56 godina. Za procenu upotrebne lateralizovanosti ruku korišten je test Čordića i Bojanina sa 10 proba. Procena gestualne lateralizovanosti ruku vršena je probama po Berges-u (1986). Desnorukost je jasno izražena ako je desna strana prevagnula u više od šest probi ( D/L = 9:0, 8:1.,7:2). Ako se ispoljava u vidu 6:3 i 5:4, govori o slabo i srednje izraženom stepenu lateralizovanosti, a ukoliko je prevagnula leva ruka osoba je označena kao gestulno levoruka osoba koje ja naučena da se koristi desnom rukom (prevežbana lateralizacija). Za dobijanje P300 KEP korištena je “oddball” paradigma sa 80% standardnih tonova od 1000 Hz i 20% ciljnih tonova od 2000 Hz. Registrovana je moždana aktivnost iznad frontalnih (Fz) i centralnih (Cz) regiona mozga pomoću srebro-hlorid elektroda koje su postavljane prema standardnom “10-20 međunarodnom sistemu”. Rezultati Svi ispitanici u ovoj studiji su na testovima upotrebne lateralizovanosti pokazali da su desnoruki. Na osnovu rezultata gestualne lateralizovanosti formirane su tri grupe ispitanika: Jasno izražena desnorukost bila je kod 32 ispitanika (35.55%), slabo i srednje izražen stepen lateralizovanosti ruku imalo je 55 ispitanika (61.11%) dok je 3 ispitanika (3.33%) bilo sa prevežbanom lateralizacijom. Vrednosti latenci P300 potencijala registrovani nad Fz i Cz arealima su statistički značajno kraće u prvoj grupi ispitanika u odnosu na drugu i treću grupu ali samo za dominantnu ruku. Amplitude su bile statistički značajno veće u prvoj grupi ispitanika, u odnosu na drugu i treću grupu i to samo kada su koristili dominantnu ruku. Analizom rezultata P300 parametara u grupi sa snažno izraženim stepenom lateralizovanosti ruku zapaženo je da postoji statistički značajna razlika u vrednostima latenci P300 (p< 0.01) i u vrednostima amplituda P300 (p< 0.05), u zavisnosti od korištene ruke. S druge strane nema statistički značajne razlike u vrednostima latencija i amplituda P300, između dominantne i nedominantne ruke u grupi sa slabo i srednje izraženim stepenom lateralizovanosti kao ni u grupi sa prevežbanom lateralizacijom. Zaključak Sa većim stepenom gestualne lateralizacije ruku latenca P300 talasa je značajno kraća, a amplituda P300 značajno veća. Samo kod jasno izražene desnorukosti postoje razlike u vrednostima latenci i amplituda P300 u zavisnosti od korištene ruke.

Кључне речи:
lateralizovanost ruku, P300

Тематска област:
Дијагностика и терапија у физикалној медицини

Уводни рад:
Да

Датум пријаве сажетка:
20.07.2012.

Бр. отварања:
792

Конференцијa:
4. Kongres fizijatara BiH